Dijaspora skuplja pare za Mladića

Dajemo svuda za bolesne i svakom kome treba pomoc,a Srbski General ima nasu podrsku, ali tebi ne vredi objasnjavati zasto. Je si li ti bio svedok kada tvrdis da je ubijao zene i decu? Nisi,ali zato iz mrznje izmisljas i blatis.

Упрошћена, прва слика, делује симболично овако. Син Хасо, иначе наоружан и борбено активан уз присуство лица из УН, одлази код комшије Милоша јер он није кући; напада и везује његову жену Јелену, убија му оца, а потом силује и масакрира ћерку. Његова мајка Везира, чује шта се код комшија дешава, али не реагује већ наставља да плете чарапе. Док се Хасо враћа окрвављен кући да би се опрао и средио, Јелена некако телефоном јавља свом Милошу шта је учинио Хасо. Милош избезумљен хита кући. На улици затиче онога из УН који чита новине, и Хасу који негде жури. Он га зауставља да га ухвати, а Хасо се даде у бег. Милош потеже пиштољ и уби га на лицу места.

Дође све пред међународни суд који констатује да је Милош убио ненаоружаног Хасу на улици, те да суд неинтересују никакви узроци и претходна злостављања супруге, убиства оца и силовање ћерке у његовој кући. На основу таквог једностраног и парадоксалног става суд доноси пресуду. Милош је крив, додајем- што је Србин и жив, и што се и он није нашао у кући да буде убијен. Ова слика даје јасан повод да се случај Сребреница, мора са аспекта части решавати као целовит проблем уз пуно уважавање узрока, мотива, истине, правде и трагичних последица по обе стране.

Она друга, сложенија, слика случаја Сребренице је комплекснија и заслужује посебну пажњу. Наиме, уз присуство међународних представника УН, наоружане муслиманске формације су по српским селима око Сребренице и шире, починиле велике злочине над незаштићеним српским становништвом и имовином, побивши око 3200 Срба. На преклињања преосталог српског становништва, формиран је Дрински копрус и предузета операције око Сребренице. Циљ је био да се муслиманска војска порази, Сребреница заузме, наш народ спаси од тоталног геноцида и пљачке, а ратни злочинци и њихови саучесници изведу пред суд и лице правде, те да се њихова злодела обелодане и представе нашој и светској јавности.

Када су окружене муслиманске снаге око Сребренице, позване су на предају. Њихова команда то није хтела или није смела учинити. Предаја је значила да ће сви њихови злочини и недела изаћи свету и српском народу на видело и бити заслужно кажњена. Споља им је наређено да нема предаје, већ да се покушају пробојима извући на друге сигурне просторе. Боље је да сви изгину, него да као заробљеници признају шта су све чинили над оних 3200 Срба.

Овде се ваља напоменути да је режирана цифра од 8.000 убијених муслимана већ била унапред припремљена за општу медијску западну кампању против Срба у БиХ када се борбене дејства око Сребренице заврше, а да би се имало опрадвање за напад снага НАТО на Републику Српску. С друге стране, мора се имати у виду да би сведочења муслиманских заробљеника и преживелих Срба, обелоданила друго лице медање ратних догађања, не само око Сребренице, већ и у целој БиХ, што муслиманском руководсвтву никако није одговарало. Поред тога, што је још важније и представља суштину случај Сребренице;

не би било повода да се режираном пропагандом окриве и сатанизују Срби, а потом оправда и изведе напад на РС и њену војску. У покушајима пробоја изгинуло је и старадало око 2800 Муслимана, а не наводних 8000 који су из пропагандног лонца наметани нама и светској јавности. За случај „Сребреница“ окривљени су Срби, њена војска и генерал Ратко Младић користећи за оптужницу само догађаје који су уследили као последица неуспелог пробоја муслимана и разрачунавање две војске, при чему је вероватно било жара освете и непримерених поступака појединих наших војника или група.

Осуђују генерала Ратка Младића за наводне злочине у Сребреници, за војничку победу над муслиманском војском и злочинцима који су у претходним офанзивама побили споменутих 3200 Срба. Морамо се запитати, пре свега: где су тада биле муслиманске мајке да своје острвљене синове обуздају од убистава, паљевина, пљачки и клања? Уједно, оне ни једном не изјавише било какву захвалност што их генерал Младић пред камерама храбри да им се неће учинити ништа, те је свим женама, старим и деци обезбедио аутобусе да се пребаце безбедно до Брчког.

Да би се реалније сагледала Сребреничка трагична истина: мора се такође у духу части, поставити и следеће хипотетичко питање: Да су којим случајем Срби били окружени од муслиманске војске, да ли би се њихов командант сетио да учини такав поступак? Или: Да ли би Срби сви од реда били побијени и поклани по оном истом принципу како су са Козаре сви Срби из обруча од реда: жене, деца и старци депортовани а затим поклани у Јасеновцу? Све су то неопходна питања која поставља част и тражи одговоре од стране сребреничких муслимана. Да ли ћемо их икада добити, остаје на њима.

Коначно, накнадни случај предаје муслиманскле војске из Жепе, потрвђује коректне војничке односе две - у рату сукобљених страна, где су избегнути губици обе стране, а посебно муслиманске војске. Дакле, таква се предаја муслиманске војске у Сребреници могла извести, без трагичних последица и опаке политизације целог случаја, те замлаћивања истине и правих мотива страдања свих на том простору. А ево и линка за оне који би да прочитају цео текст: http://www.srpska.ru/article.php?nid=16989&sq=&crypt=